Na takmičenju za najlepšu novu srpsku reč, koje je organizovano od strane sajta ,,Mala biblioteka” iz Londona s ciljem obogaćivanja srpskog jezika i zamene tuđica u upotrebi, pobedila je reč ,,duhoklonuće”. Ova reč predstavlja zamenu za izraz ,,depresija”, a za nju se izjasnio desetočlani žiri. Pobedničku reč je osmislila i poslala na takmičenje Dragana Albijanić iz Subotice.

Na drugom mestu nalazi se reč ,,prohujak”, dok je treća najlepša nova srpska reč ,,prikačica”. Ovo su bili izbori žirija. U okviru javnog glasanja, na drugom mestu našla se reč ,,beztebnost”, dok je treća bila reč ,,beznemož”. Među prvih deset reči za koje se izjasnio žiri, spadaju i: ,,smućak”, ,,susramlje” (nas je uhvatilo susramlje od ovih reči), ,,otkazniti”, ,,lasnolomna”, ,,uzrenje”, ,,premisliti” i ,,opazica”.

Veljko Žižić, osnivač sajta ,,Mala biblioteka”, koji je bio inicijator ovog takmičenja, izrazio je svoje zadovoljstvo procesom i rezultatima, ističući da smatra da je ceo ovaj postupak podstakao ljude na dublje razmišljanje.

Žižić je istakao: ,,Reči koje su odabrane kao pobednice su zaista zaslužile svoje mesto. ,,’Duhoklonuće’, reč koja je trijumfovala kako u izboru žirija, tako i u javnom glasanju, apsolutno je dostojna srpskog jezika. Jedan od sudija je izjavio da bi se ova reč mogla pripisati čak i velikim piscima poput Lazara Kostića. Njeno duboko značenje, kao i činjenica da je osvojila srca u javnom glasanju, čine je izuzetno značajnom. To pruža neophodnu dubinu zajedničkom razmišljanju. Svedoci smo vremena sa mnogo izazova, a ova reč ih odražava na poseban način.”

Vratio nam se prohujak (flashback) iz osnovne škole kada smo učili nove reči.

Dalje je dodao: ,,Mladim generacijama je važno da se srpski jezik očuva od previše anglicizama. Nova vremena donose nove potrebe, što je pozitivno, ali moramo biti pažljivi. Nije nam potrebno izmišljati nove reči bez razmišljanja, već da se brinemo o jeziku. Svaka reč i svaki predlog iz ovog takmičenja treba da nađu svoje mesto u svakodnevnom govoru i komunikaciji među ljudima.”

,,Kada se ovakve reči integrišu u funkcionalne stilove i srpski književni jezik, postaju deo norme i doprinose obogaćenju jezika“, dodao je dr. Mihailo Šćepanović, profesor na Filološkom fakultetu.

Da li će neko koristiti ove reči, nismo sigurni. Dosta reči koje su dobile ,,srpsku zamenu”, već se koriste kao slengovi. Reč ,,beznemož” umesto MUST HAVE, mi sigurno nećemo koristiti u našim naslovima i tekstovima. A poslovni mejl nećemo pisati : ,,Poštovani, u nastavku se nalazi PRIKAČICA”…

Nadamo se da će ovaj tekst dobiti SVIĐAK (lajk) od tebe.

-Andrijana Milivojević