Jesmo li umorni od stalnog javljanja na telefon?
Da li smo umorni od stalne dostupnosti? Kako hiper-dostupnost utiče na naš život i kada je vreme da kažemo „dosta je bilo“.
,,Bio/la si online, nisi odgovorio/la, ali si imao/la vremena da objaviš Instagram priču. To je nepoštovanje.“ Da li si ikada primio/la ovakvu poruku i osećao/la se krivim/om zbog toga? Ako jesi, možda si deo fenomena hiper-dostupnosti ili toksične dostupnosti, koji danas oblikuje odnose i izaziva napetost u savremenim vezama. Ova pojava se dešava kada odlučimo da se povučemo iz komunikacije jer nam nije prioritet ili jednostavno nemamo želju da odgovorimo.
@libnifortuna Stop being available for everyone 🤍 #fyp #mentalhealth #burnout ♬ Repeat Until Death - Novo Amor
Prema psihološkinji i kriminološkinji Sari Cutrale, pojam hiper-dostupnosti odnosi se na sve veću društvenu potrebu za stalnom dostupnošću, posebno na poslu i u društvenom životu. Sveprisutnost pametnih telefona, mejlova i društvenih mreža dodatno podstiče ovu kulturu hitnosti, gde se očekuje momentalan odgovor, čime se često narušava naš mir. Ovo stvara podelu između onih koji osećaju anksioznost zbog hiper-dostupnosti i onih koji se nerviraju kada ne dobiju odgovor odmah. Cutrale dodaje da ova stalna potreba za odgovorom može stvoriti ozbiljno psihološko opterećenje.
Ovaj problem nije ograničen samo na internet. Teorija o stresu uloga (Kahn i saradnici, 1964) objašnjava da se pojedinci suočavaju s konfliktima između očekivanja u radu i ličnom životu, što može dovesti do emocionalnog zamora. Još jedan relevantan koncept je „burnout“ sindrom (Maslach & Jackson, 1981), koji se odnosi na stanje emocionalne iscrpljenosti zbog preteranih društvenih i poslovnih očekivanja. Hiper-povezanost dodatno podstiče stres, čineći teško razdvajanje privatnog i poslovnog života.
@chillanxietyapp You don’t have to fight alone 🤍 #mentalhealth #foryoupage #broken #anxiety ♬ suara asli - ergagaerr - Gaerrrrr
Fenomen „onlife“ naglašava uklapanje našeg digitalnog i fizičkog života, gde razlika između online i offline postaje sve zamagljenija. Sociolog Manuel Castells opisuje savremeno društvo kao „mrežno društvo“, u kojem su društveni, ekonomski i kulturni odnosi sve više posredovani digitalnim tehnologijama. Cutrale objašnjava da mnogi mladi danas više pažnje posvećuju tome šta i kada da objave na društvenim mrežama nego autentičnom uživanju u trenutku, što može dovesti do fenomena derealizacije, gde se gubi osećaj za stvarnost.
Prednosti i mane preterane dostupnosti
Hiper-dostupnost ima pozitivne aspekte, kao što su efikasnost i brzina komunikacije. Stalna dostupnost omogućava brze odgovore i rešenja, što može poboljšati produktivnost i ojačati profesionalne i društvene odnose. Međutim, ovaj fenomen je često dugoročno stresan. Preterana dostupnost može stvoriti mentalno opterećenje, anksioznost i ometanje slobodnog vremena, kao i zavisnost od tehnologije. Posebno u poslovnom okruženju, to može dovesti do zamagljivanja granica između ličnog i profesionalnog života, što utiče na naše mentalno zdravlje.
Saveti za digitalni bonton
Cutrale preporučuje razvijanje svesti i poštovanja prema drugima u digitalnom i stvarnom životu. Ključne preporuke uključuju aktivno slušanje, iskazivanje iskrenog interesovanja i korišćenje poštovanja u komunikaciji. Takođe, važno je izbegavati učešće u bilo kojoj formi sajber-nasilja i promovisati pozitivan dijalog.
Ostavite odgovor