Da li se u današnje vreme isplati ići u bioskop?
Odlazak u bioskop u današnje vreme opasno počinje da liči na ozbiljnu finansijsku investiciju za koju bi valjalo podići manji kredit. Scenario je uvek isti: odlučite da odgledate novi blokbaster, a onda usledi sudar sa realnošću već na prvom koraku. Dve karte za projekciju sa standardnim vizuelnim efektima koštaju kao večera u dobrom restoranu, ali pravi spektakl počinje tek na blagajni za hranu. Kada shvatite da vam za srednje kokice i gazirano piće u plastičnoj čaši koštaju skuplje nego karta za film.
I tu se logistika ne završava. Kada na sve to dodate dramu oko pronalaska parkinga gde sat vremena košta kao suvo zlato, shvatite da vas jedno popodne u mraku bioskopske sale izlazi toliko da ozbijno razmišljate da li je bolje da prodate bubreg ili jednostavno ostanete kod kuće. I sve to zbog filma koji će, budimo potpuno iskreni, tačno mesec dana kasnije osvanuti na Netflixu, HBO-u ili na nekim kreativno nazvanim piratskim sajtovima sa besplatnim prevodom, gde ga možete gledati u pidžami, uz kokice iz mikrotalasne koje koštaju pedeset dinara.
Ipak, postoji taj neobjašnjivi, iracionalni momenat zbog kog i dalje pristajemo na ovu finansijsku sabotažu. Bioskop ima svoju neponovljivu čar koju nijedan pametni televizor, ma koliko inča imao, ne može da replikuje. Onaj momenat kada se ugase svetla, kada bas iz zvučnika zatrese sedište, i kada sa potpunim strancima u mraku delite istu reakciju na scenu na platnu — to je kulturni ritual koji nosi posebnu magiju. Biti u prostoru gde niko ne može da vam pauzira film jer mora da stavi veš na pranje ili odgovori na poslovnu poruku postalo je luksuz sam po sebi.
Ipak, koliko god ta magija bila velika, moderno doba nas nemilosrdno podseća na matematiku. Kada podvučemo crtu, odlazak u bioskop je postao prelepa, ali i prilično bespotrebna egzibicija za naš novčanik. Možda ćemo i dalje s vremena na vreme otići da osetimo taj miris svežih kokica i kolektivni entuzijazam pred velikim platnom, ali ćemo isto tako bez imalo griže savesti većinu naslova ipak sačekati na kauču — gde je pauza besplatna, repete kokica ne koštaju ništa, a parking mesto je uvek garantovano u dnevnoj sobi.
Ostavite odgovor